Ekologija i društvo
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Visoka Poslovna Škola Strukovnih Studija, Čačak

SADRžAJ
I. UVOD ……………………………………………………………… 2
II. ANTICKO SHVATANJE DRUSTVA …………………………… 3
2.1. SREDNJOVEKOVNO SHVATANJE DRUSTVA ………………. 4
2.2. NOVOVEKOVNO SHVATANJE DRUSTVA …………………... 4
III. NASTANAK LJUDSKOG DRUSTVA ……………………………5
IV. DRUSTVO I DRUSTVENE POJAVE ……………………………5
4.1 POJAM DRUSTVA …………………………………………………6
4.2 DRUSTVENA OSNOVA …………………………………………... 6
4.3. OBLICI DRZAVA …………………………………………………. 7
V. EKOLOSKA KRIZA ………………………………………………. 8
5.1 GLOBALNO ZAGREVANJE ……………………………………... 9
5.2 NUKLEARNA KATASTROFA …………………………………… 10
5.3 OSNOVNI EKOLOSKI PROBLEMI …………………………….. 10
5.4 MOGUCNOST PREVLADAVANJE EK.KRIZE ………………… 12
ZAKLJUCAK ……………………………………………………….. 13
LITERATURA ………………………………………………………. 14
I UVOD
Sociologija je mlada nauka nastala je sredinom XIX veka. Sociologija je opsta i osnovna nauka o drustvu. Bavi se proucavanjem sistema odnosa koji se u drustvu uspostavljaju izmedju pojedinaca i drustvenih grupa, i odnosa drustva prema prirodi.
Sredinom XX veka sociologija je pocela naglo da se razvija i to kada je drustvo pocelo da razmislja pre svega sa stanovnistva kakvo zapravo jeste, o stvarnim pojavama, i odnosima koji prate njihov razvoj. Stepenu razvitka proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa,kada nastaje sociologija, odgovarale su i mnoge zrelije teorije. Ucenja o drustvu iz tog perioda su mnogo logicnija, celovitija, ubedljivija, pa i prihvatljivija.
Odnos prirode i ljudskog drustva, je uvek istorijski odredjen, konkretan i promenljiv. On zavisi od stepena razvoja proizvodnih snaga drustva. Opstanak i razvoj gotovo iskljucivo zavise od sitnih zakonitosti drustva.
Sa usavrsavanjem sredstva za rad pocev od kamena, metalne sekire, preko luka i strele,
vatre, pa sve do parne, elektricne energije, covek pocinje da se istrze iz zagrljaja prirode, da se osamostaljuje i da se prilagodjava svojim potrebama.
II ANTICKO SHVATANJE DRUSTVA
Razvoj drustvene misli u antickom periodu isao je razlicito i neravnomerno. To je proizilazilo iz karaktera i nacina organizacije robovlasnickog sistema. Znamo da su postojale dve vrste robovlasnickog sistema: istocno i zapadno ropstvo.
Istocno ropstvo je preovladavalo u velikim drzavnim zajednicama (Egipat,Persija,Kina,
Indija). Na celu takvih drzava nalazio se vrhovni vladar koji se poistovecivao sa Bogom. Obicno je on propisivao stoga pravila ponasanja ljudi kako bi se obezbedilo funkcionisanje privrednog i drustvenog sistema. Njihovo krsenje se tretiralo kao napad na boziju tvorevinu, pa su se i preduzimale adekvatne sankcije. U istocnom ropstvu, znaci nije postojala sloboda gradjana, pa je malo i bilo mogucnosti za nastanak i razvoj nekih filozofskih razmisljanja.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]